PROIZVODNJA RANOG I LETNJEG KROMPIRA
Proizvodnja ranog krompira je najrentabilnija u toplijim rejonima i kvalitetnom zaštićenom prostoru (staklenici i plastenici). Najpogodnija su plodna, laka, topla, dobro obrađena zemljišta. Sadnja se uz određeni rizik može uraditi na otvorenom polju ili u zaštićenom prostoru (stakleniku i plasteniku, kao i ispod agrotekstila ali uz povećani rizik). Treba odabrati rane i srednje rane sorte, koje zameću do 10 krtola po biljci i obavezno izvršiti naklijavanje. Pogodne rane sorte su pre cvega Riviera (sa žutom pokožicom) i Evolution (sa crvenom pokožicom), kao i Esmee (crvena) i Arizona (sa žutom pokožicom). Sadnja u zaštićenom prostoru obezbeđuje ranije stasavanje za najmanje 7-15 dana (a u prohladnom proleću i znatno više, uz izbegavanje rizika od kasnih prolećnih mrazeva. Sadnja u zaštićenom prostoru se radi u većoj gustini u odnosnu na otvoreno polje. U zavisnosti od krupnoće ili upotrebe sečenih krtola sadnja se obavlja na 20-25cm u redu, odnosno 65-70cm između redova. Zagrtanje treba obaviti u momentu sadnje, ili otkrivanjem useva po toplom danu pred nicanje. Tada treba izvršiti i tretman herbicidom. Krompir se mora zaštititi protiv plamenjače bar jedan put pre početka vađenja, poštujući preporučenu karencu. Otkrivanje tunela zavisi od rizika sa kasnim mrazevima, ali treba imati u vidu da kasno otkrivanje niskih tunela pogoduje velikom izduživanju i bujanju cime ispod agrotekstila. To povećava rizik od pojave plamenjače i odlaže brže nalivanje krtola. U slučaju kraćih sušnih perioda u proleće ne treba oklevati sa navodnjavanjem. Najbolje je koristiti sisteme sa mikrorasprskivačima i kap po kap. Sa vađenjem se može početi kada je najveći broj krtola veličine preko 35mm u prečniku (kada je rod u kućici 250-300grama po biljci). Proizvođači koji koriste kvalitetno seme ne moraju previše žuriti sa vađenjem jer prinos mladog krompira od kvalitetnog semena brže raste u odnosu na pad cene. Mladi krompir za pijacu se mora oprati i treba ga vaditi adekvatno mogućnostima dnevne prodaje, jer ima visok sadržaj vode i nežnu pokožicu, pa ne sme da stoji dugo na suncu i u toplom.
Proizvodnja tzv. letnjeg krompira, odnosno krompira koji se vadi od kraja maja do polovine jula meseca je posebno interesantna za mnoge regione u Srbiji, jer takav krompir gajen na otvorenom polju postiže visoke prinose uz odličan kvalitet krtola. U zavisnosti od krupnoće semenskih krtola sadnja se obavlja na rastojanju 70-75cm između redova, a 25-30cm u redu. Upotrebom kvaliteno naklijalog i sečenog krompira može se dobiti manji broj zametnutih krtola, raniji rod i ujednačena krupnoća krtola. Početak vađenja letnjeg krompira je kada postigne preko 60% potencijalnog roda, i on ima bolju postojanost pa se može transportovati čak i do Rusije. U zavisnosti od situacije na inostranim tržištima i organizovanosti domaćih proizvođača i prometnika, zavisi koliko ćemo biti uspešni u ovoj proizvodnji, gde svakako postoje solidne mogućnosti izvoza. Kvalitetna i dobro obrađena zemljišta, dobro seme i odlična agrotehnika su garancija dobijanja profitabilne proizvodnje letnjeg krompira. Ovaj krompir se u početku mora oprati pre pakovanja, a kasnije se prodaje u gajbama ili manjim mrežastim vrećama sa manjim prisustvom zemlje. Najpogodnije sorte su: Riviera, Evolution, Esmee, Artemis, Arizona, Spectra i Paradiso.
PRIPREMA ZA PROIZVODNJU
Obrada zemljišta
Za sadnju na višegodišnjim ledinama, zemljište obavezno razorati u jesen. Tada treba zaorati 25-40 t/ha kvalitetno negovanog stajskog đubriva i poboljšati plodnost, vodno-vazdušni režim u zemljištu i mikrobiološku aktivnost. Posle strnih žita zemljišta treba plitko uzorati nakon žetve, a pri jesenjem ili zimskom oranju obogatiti stajskim đubrivom. Predsetvenu pripremu zemljišta obaviti nekoliko dana pre sadnje teškom tanjiračom, rotofrezom, rotodrljačom, ili kvalitetnim setvospremačem, u zavisnosti od strukture i stanja vlažnosti zemljišta. Bitno je da se u obradu zemljišta uđe u optimalnom stanju vlažnosti, jer će svako forsiranje obrade u pogrešnom momentu negativno uticati na razvoj biljke i krtola, dostupnost hraniva, odnosno na krajnji prinos.
Izbor sadnog materijala i priprema za sadnju
Izbor iZBOR zdravog semena je od najvećeg značaja za rentabilnu proizvodnju krompira. Kvalitetno seme krompira je veoma skupo, ali proizvodnja donosi zaradu samo ako je ono „ono pravo“. Za proizvodnju ranog krompira koristiti sorte sa što kraćim vegetacionim periodom, koje rano zameću i brzo nalivaju krtole. Stabilne i visoke prinose u letnjoj proizvodnji daju sorte koje formiraju 10-12 krtola po biljci. Negativan efekat suše moguće je izbeći sadnjom naklijalog krompira od ranih i srednje ranih sorti (puna dužina vegetacionog perioda do 100 dana), izborom sorti sa dobrim korenovim sistemom i koje zameću manji broj krtola (8-10). Sorte iz ove grupe formiraju solidan prinos i krupnoću u periodu 50-70 dana posle nicanja. Kod isporučioca semena treba prikupiti što više informacija o karakteristikama i specifičnim zahtevima sorte.
Upotreba sečenog krompira za sadnju
Upotreba sečenog krompira može biti veoma rizična, pa je potrebno da se poštuju određene preventivne mere. Sečen krompir pretrpi tzv. pozitivan stres, odnosno počne ranije da klija, ranije stvara krtole i ima kraći vegetacioni period, što je od velikog značaja naročito u proizvodnji mladog krompira. Krtole treba seći po uzdužnom prečniku. Tzv. sečenje na jednu ili dve klice se preporučuje samo ako se krompir gaji u zaštićenom prostoru, ili na lakšim, strukturnim i toplim zemljištima, odnosno u uslovima brzog nicanja. Preporučuje se korišćenje kvalitetnih preparata za dezinfekciju sveže presečenih krtola. Potrebno je dezinfikovati prostoriju, ambalažu koja se koristi za naklijavanje, kao i nož. Sečenje krtola treba obaviti na 5-10 dana pre sadnje kako bi presek bio presvučen slojem plute („zarastao“). Zarastanje je najbolje na temperaturi od 15-20oC i vlažnosti vazduha od 70-90%. Ako se sečenje radi znatno ranije pre sadnje može doći do većeg dehidriranja krtola. Na njivu nikako ne treba ići sa nožem, jer sveže sečene krtole predstavljaju odličnu podlogu za razvoj mnogih patogena.
Naklijavanje krompira
Za sadnju treba koristiti pravilno naklijale ili nenaklijale krtole. Naklijavanje treba otpočeti najmanje mesec dana pre planirane sadnje u tamnoj i veoma vlažnoj prostoriji. Za kvalitetnu jarovizaciju klice potrebno je 5- 7 nedelja. Preterano dugo naklijavanje iscrpljuje krtolu, dovodi je do dehidriranja pa i ožiljavanja u gajbi, posebno ako je prostorija prevlažena. Temperatura vazduha u prvoj i drugoj sedmici naklijavanja treba da je 15-18oC, u drugoj i trećoj sedmici do 15oC, a u poslednjoj sedmici 10-12oC. Kod sorte Arizona uspavanost klice je jače izražena, pa je preporuka da se temperaturnim šokom na 18-20oC uz povećanu vlažnost vazduha u periodu od oko 15 dana podstakne što veći broj okaca na istovremeno aktiviranje. Osvetljenost prostorije povećati od momenta aktiviranja klica. Može se koristiti prirodna ili kvalitetna veštačka svetlost. Gajbe treba povremeno rotirati kako bi sve dobile približno isto svetlosti. Prostorije za naklijavanje treba povremeno provetravati zbog povećane koncentracije ugljendioksida. Kod krtola koje nisu kontrolisano naklijavane, duge blede klice treba dobro zalomiti do kraja, kako bi se pravilno aktivirao što veći broj klica. Ako se za sadnju ostavlja krompir iz ravničarskih zemljišta potrebno je tokom nklijavanja, i posebno pred sadnju, dobro pregledati krtole kako bi se odstranile one sa nitavim i nepravilno razvijenim klicama.
Veličina semenskih krtola
Višedecenijsko pogrešno povezivanje semenskog krompira sa sitnim krtolama nepoznatog zdravstvenog stanja je jedna od najvećih kočnica u proizvodnji krompira u Srbiji. Vegetativni-klonski način umnožavanja krompira omogućava prenošenje kvalitativnih naslednih osobina u narednim generacijama, ali viroze i druge bolesti značajno smanjuju prinos kod narednog reprodukovanja. Zbog toga je neophodno razdvojiti termin semenski krompir od sitan krompir, jer samo krompir visokog zdravstvenog stanja predstavlja bezbedno seme bez obzira na njegovu krupnoću. Bološki najoptimalnija veličina krtole je 40-55mm, jer ona daje najoptimalniji broj glavnih stabljika 4-5 (20-25 stabljika/m2). Jedna glavna stabljika daje 2-4 krtole. Sitnije krtole daju manji broj stabljika, stvaraju lošiju pokrovnost zemljišta, daju niži prinos i manji broj ali krupnijih krtola. Zbog toga se one sade u znatno većoj gustini od uobičajene kalibraže. Kod uvoznog i domaćeg semenskog krompira najčešće je u prometu seme kalibraže 35-55mm, pa se kod sorti uzduženog oblika ili ako je seme niže ujednačenosti preporučuje prekalibriranje kako bi se svim krtolama pružile približne mogućnosti za optimalan razvoj biljaka.
Sadnja krompira
Vreme sadnje ima veliki značaj za prinos i kvalitet krompira. Krompir treba saditi kada se zemljište na 10 cm dubine zagreje na 6-80C. Preterano rana sadnja nosi rizik zbog prolećnih mrazeva. Kašnjenje od 10 dana utiče na smanjenje prinosa 5-15%, a 20 dana za 10-25%, što zavisi od vremenskih prilika naročito u prvoj polovini vegetacionog perioda. Dubina sadnje zavisi od tipa zemljišta, vremena sadnje, veličine krtola i načina zagrtanja. Povoljna dubina je na 6-10 cm (na lakim peskovitim zemljištima se sadi dublje, a na teškim i hladnim pliće). Zemljište ispod i iznad posađene krtole treba da je u rastresitom stanju. U proizvodnji merkantilnog krompira norma setve za kalibražu 35/55mm je oko 2.600-3.100kg/ha (što zavisi od oblika krtola, strukture semenske frakcije i sl), a za proizvodnju semenskog krompira oko 3.000-3.800kg/ha, što zavisi od sortnih karakteristika, krupnoće i oblika krtola. U merkantilnoj proizvodnji saditi na 70-75 cm između redova, sa rastojanjem između krtola u redu od 31-35 cm. U proizvodnji semenskog krompira da bi se dobila veća ujednačenost prinosa preporučuje se sadnja u većoj gustini na 28-30 cm, što zavisi od sortnih karakteristika i krupnoće krtola. Optimalna gustina sadnje u proizvodnji jelovnog krompira 40.000 biljaka/ha (33×75 cm), a za semenski krompir je oko 48.000 biljaka/ha, sa rastojanjem 28 x 75 cm. Sadnja na rastojanju od 75cm omogućava kvalitetno zagrtanje, bolju provetrenost useva i manji rizik od pojave plamenjače. Dobra gustina useva garantuje veći rod i do nje je bolje doći kombinacijom većeg međurednog a manjeg rastojanja u redu. Ovo važi i u proizvodnji ranog krompira.
