VAĐENJE KROMPIRA
Autor: dr Živko Bugarčić, 08. 08 2024
Sazrevanje krompira
U drugoj polovini vegetacionog perioda dolazi postepeno do starenja useva, tkivo nadzemne mase gubi turgor, cima dobija polupolegljivu formu, na kraju pada na zemlju gubi se hlorofil, list i stabljika delimično žute, javljaju se tamno-braon pege po lišću i na kraju biljka potpuno umire. U zavisnosti od vremenskih uslova ovaj proces traje duže ili kraće. Kišovito i prohladno vreme pogoduje usporenom starenju i na neki način produženju uobičajenog vegetacionog perioda za sortu. Visoke temperature i sušan period značajno ubrzavaju sazrevanje. Usev u kome je oko 60% lisne mase izgubilo zelenu boju preostaje oko 15-25 dana do potpunog sasušenja lisne mase, što u velikoj meri zavisi od meteoroloških uslova. U tom periodu moguće je povećanje prinosa od svega nekoliko procenata (najčešće do 5%, kod nekih kasnih sorti do 10%), ali i pojava ili nastavak razvoja izraslina. Zbog toga je ponekad u ovoj fazi bolje prinudno prekinuti proces postupnog prirodnog starenja hemijskom desikacijom cime, kako bi se očuvao kvalitet krtola.
Vađenje krompira
Krompir se vadi kada su krtole u stanju tzv. tehnološke zrelosti odnosno kada je pokožica potpuno zasušila. Nakon prirodnog odumiranja i sušenja cime, ili ako je usev ubrzano dozreo zbog delovanja visokih temperatura treba vaditi čim prestane da se ljušti pokožica, a to je najčešće 15 dana posle sasušenja cime (kod nekih sorti je taj proces malo sporiji i traje do 20 dana). Nakon ovog perioda potrebno je što pre povaditi krompir i smestiti ga u skladište, jer zemljiše nije optimalna sredina za njegovo čuvanje, posebno u drugoj polovini leta kada su visoke temperature vazduha i zemljišta. Napad zemljišnih štetočina je veoma visok u periodu avgust-septembar, naročito kada se prekine sa navodnjavanjem, pa i zbog toga krompir treba što pre skloniti sa njive u skladište.
Vađenje po toplom vremenu i u suvom zemljištu nosi veliki rizik od povreda krtola i gubitaka koji ce se javiti u skladištu posle 2-3 nedelje po vađenju. Gde je to moguće treba nastaviti sa zalivanjem od 10-12l/m2 na svakih 3-4 dana kako bi se krtole održale u kondiciji i zatvorile pukotine u zemljištu. Krompir u vreme vađenja treba da ima bar 2-3 procenta tzv. vezane zemlje koja će ublažiti povređivanje krtola u vreme mehanizovanog vađenja i kasnije manipulacije, ali i kod ručnog sakupljanja krtola. Potpuno ogoljene krtole se veoma lako povređuju u kontaktu sa grudvama zemljišta, radnim delovima mehanizacije, ali i prilikom sakupljanja, transporta, itd. Vađenje na prevlaženim zemljištima je takođe rizično, jer se sa krompirom u skladište unosi previše zemlje, otežava kvalitetno ventiliranje i povećava rizik od pojave bolesti.
Krtole koje su po prestanku razvoja provele duže vreme u suvom i toplom zemljištu su van kondicije, delimično dehidrirane, sa visokom temperaturom mesa i sklone su lakom povređivanju tokom vađenja i kod kasnije manipulacije. Povrede su vidljive na površini krtola, ali ih u velikom procentu ima i u unutrašnjosi krtole u vidu tzv. modrica. One u značajnoj meri snižavaju upotrebnu vrednost krompira za preradu ali i kućnu upotrebu. Modrice se rapidno povećavaju na nižim temperaturama krtola ispod 9oC, kao i kod krtola čija je unutrašnja temperatura preko 28oC. Optimalne temperature za vađenje krompira su 15-20oC. Zbog toga je u toplom periodu mehanizovano vađenje moguće samo nocu i do najkasnije 10 sati izjutra. Ni polumehanizovano vađenje i sakupljanje nije bezbedno posle 11 časova.
Aktuelni problemi
Zbog veoma ranog početka proleća kompletni radovi u biljnoj proizvodnji u Srbiji su ove godine počeli 2-3 nedelje ranije, a prilično povoljne meteorološke prilike pogodovale su razvoju useva. Kratak period veoma visokih temparatura na početku druge polovine juna nepovoljno je uticao na nalivanje krtola, ali je drugi toplotni talas od 5- 20-og juna i dugotrajna suša imao veliki negativni uticaj na umanjenje očekivanog roda i veoma ubrzan završetak vegetacionog perioda krompira. Gornje lišće je na mnogim njivama dobilo opekotine, a donje lišće je podgorelo. Ni redovno navodnjavanje na njivama u ravničarskim područjima nije omogućilo značajnije povećanje prinosa krtola, jer je fotosinteza u takvim uslovima nisko produktivna. Nakon nekoliko dana posle toplotnog talasa mnogi proizvođači koji su krenuli sa vađenjem krompira primetili su pojavu ‘’trulih krtola’’ koje se zapravo primarno raspadaju usled denaturacije (propadanja) tkiva prouzrokovano delovanjem visokih temperatura zemljišta i vazduha, ali se po nekad na takvim krtolama sekundarno pojavi i neki patogen. Najviše su stradale krtole blizu površine banka, a posebno kod sorti koje obrazju tzv. plitki banak. Lošije zagrnut krompir i njive koje su imale veći broj navodnjavanja sa krupnom veštačkom kišom sigurno imaju veći gubitak prinosa zbog ove pojave. Krtole koje su delimično ogoljene su dobile jasne opekotine i treba ih odmah odbaciti prilikom sakupljanja. Kod lošije ogrnutog krompira, a posebno u uslovima visokih temperatura zemljišta i vazduha javlja se pojava suve truleži na pupku krtole, koja se na engleskom jeziku naziva i Stolon end. Prouzrokovač nije patogene prirode, već tzv. abiotički faktor. Češće se javlja u ravničarskim tamnim zemljištima i kod osetljiih sorti, Propadanje tkiva oko pupka polako napreduje ka sredini krtole i donekle podseća na pojavu koju izazivaju Fusarium i Phoma koje takođe proizrokuju suvu trulež na povređenim krtolama.
Krajem maja i početkom juna na širem području Vojvodine ponovo se dogodio napad fitoplazmi (Stolbur fitoplasme) u vreme dozrevanja strnih žita i neposredno posle žetve. To se poslednjih godina javlja kao veliki problem u proizvodnji krompira za industrijsku preradu, ali i konzumnog krompira jer gumaste krtole su neupotrebljive za preradu i ishranu, a sitne krtole se ne mogu koristiti za seme jer uglavnom daju nitavu klicu. Simptomi prisustva fitoplazmi na nadzemnoj masi podsećaju na simptome koje izaziva Rhizoctonia solani: vršno lišće uvijeno prema centralnoj osovini, gubitak turgora na gornjem lišću, ljubičasti obodi listova. Simptomi podsećaju i na virus uvijenosti lista i verticilijum. Prenosioci (vektori) su insekti cikade koje sišući sok iz biljke prenose fitoplazme. Korovske biljke poponac, štir, palamida, loboda itd. su česti domaćini za ove patogene.
Posebnu brigu kod mnogih proizvođača koji ne mogu odmah da krenu u vađenje krompira iz više razloga predstavlja rizik od napada žičnjaka i krompirovog moljca. Za obe štetočine su ovo idealni uslovi za intenzivan razvoj i veću populacionu brojnost koja može prouzrokovati velike ekonomske štete proizvođačima. Krompirov moljac je velika opasnost i za krompir koji je sada povađen, jer on životni ciklus nastavlja i u skladištu.
Preventivne mere borbe protiv krompirovog moljca kod vađenja i skladištenja
-Krompir vaditi nakon 2-3 nedelje posle desikacije ili prirodnog sasušenja cime, odnosno čim se formira dobra pokožica, kako se ne bi izlagao napadu moljca.
-U periodu do vađenja usev odnosno zemljište rashlađivati sa manjim zalivnim normama (10-12l vode/m2 na 3-4 dana), kako bi krtole očuvale svežinu i da se zatvore pukotine u zemljištu
-Krtole u što kraćem periodu posle vađenja transportovati do skladišta.
-Povađen krompir ne sme da zanoći na njivi.
-Posle svake sezone skladištenja, odnosno pre unosa novog krompira izvršiti kvalitetnu dezinfekciju magacina sa preparatima na gasnoj fazi delovanja.
-Na svim otvorima u skladištu (vrata, prozori, ventilacioni otvori) postaviti mreže (kao za komarce) kako bi se sprečio ulazak leptira.
-Na velikim magacinima smanjiti otvor na vratima na najmanju potrebnu meru za unos krompira i postaviti tzv. vazdušnu zavesu sa rashlađenim vazduhom kako bi sprečio ulazak leptira.
-Ako ima mogućnosti skladištiti krompir na temperaturama 5-80C.
Skladištenje i čuvanje krompira
Mnoge proizvođače brine kako će se krompir sačuvati u skladištu, jer je jasno da će dormantnost (mirovanje klice) biti veoma kratka zbog delovanja visokih temperatura pri kraju vegetacionog perioda. Povlačenje sa tržišta preparata na bazi hlorprofama ostavilo je mogućnost samo velikim proizvođačima koji krompir čuvaju u savremenim skladištima sa regulisanom ventilacijom i hlađenjem da skladištenje rade kvaliteno u dužem priodu uz upotrebu preparata za zadimljavanje krompira. Upotreba semenskog krompira iz lokalne proizvodnje semena, odnosno od sitnih krtola iz merkantilne proizvodnje biće prilično rizična, jer se može očekivati da će veći procenat krtola izgubiti klijavost. Zbog toga u periodu naklijavanja treba bar 2 puta proveriti kvalitet klijavosti i odbaciti krtole bez klice, sa tankom ili netipičnom klicom.
Za kontinuirano snabdevanje tržišta krompirom za konzumnu upotrebu i preradu, neophodno je kvalitetno skladištenje kako bi se početni kvalitet krtola zadržao tokom celog višemesečnog perioda čuvanja. Specijalno konstruisana savremena skladišta mogu obezbediti kvalitetno čuvanje 6-9 meseci. Krompir se u toku zime može uspešno čuvati i u improvizovanim skladištima. Podrumi koji su većim delom ukopani u zemlju i dobro izolovani predstavljaju kvalitetna skladišta za krompir kod najvećeg broja malih i srednjih proizvođača. Termička izolacija skladišta treba da omogući stabilnost unutrašnjeg toplotnog režima nezavisno od spoljašnih temperatura, da spreči izmrzavanje krompira i pojavu kondenzacije.
Savremeno skladište treba da obezbedi najpovoljnije uslove u pogledu temperature, vlage i svežeg vazduha, da bi krtole sačuvale početni kvalitet uz minimalne gubitke u težini i kvalitetu. Režim čuvanja održava se kombinacijom ventiliranja, humidifikacije, rashlađivanja i upotrebom preparata za sprečavanje klijanja.
